Devet godina na prste lako se broje
od kada tvoje srce postalo moje
a moje tvoje
A ti moja zena rodila mi djece dvoje
dva najljepsa bića sto vidio sam da postoje
Osto sam isti u tom i je problem
unatoč tome sto si uvezla u mene ko u goblen
svoju ljubav zato sam ti osto vjeran ko pas
zato nikad teske riječi nisu pale medu nas
Zato neshvaćam kako sam odjednom posto teret
ko da sam gost i napustam domaći teren
odavno ne znam za taj pojam bračni krevet
ko prasina razletilo se godina devet
da mogu pustio bi suze mogle bi mi prijat
tjesi me to da će nas isto sunce grijat
zaboravih se smijat
možda u onom satu
kad su sretne slike ostale u fotoaparatu
Među nama sutnja najgori je znak
vezanih ruku gledam kako nam se ruši brak
ko da se gusimo i oboje trebamo zrak
volim te srce plače pa neka znade da sam jak
kad djeca pate
tesko im je da nas dvoje shvate
zašto mama vise ne spava vise kraj tate
da vas prestanem voljet nema tog novca da me plate
jer jedino vrijeme sto trebam ste mi vi to znate(...)Shorty
Rat,ne zelim rat,ne zelim smrad,hocu mir,za taj pojam zelim ti biti brat.(...)Ovo nije raj na zemlji,imenima se puni lista za put ka nebu,moj mene vodi preko Krista,moje srce je humano,
ono vodi toleranciju,put predrasuda za vjersku integraciju,
ono zeli bit cisto,ne zeli da jeca,jedno je sunce,jedno je nebo,
od jednog Boga smo djeca,spas je istina,
probudi svijest dok nije kasno,ponavljam ovim rijecima dok nije jasno!Dosta klanja ustasa, balije, cetnika,spasimo moral,nedajmo da umre etika(...)
Nema više pravih heroja danas.Europa se stara o tom i motri na nas,pa nas ,ne znam zašto s drugima stavlja na vagu,naši heroji svi redom završavaju u Haagu.Ovo je pjesma za Blagu i tenkovsko groblje,ovo je hvala za slobodu i što nismo roblje.Nek ide u novine,za Gotovine i Norce,ovo je moj način sjećanja na borce.Što su činili,ginuli da bi mogo disati,ovo je tema o kojoj dugo želim pisati.Ovo je bol jer smo sjeli za stol Europe s onom babom što joj ne znamo ni spol. Debelog sam dojma da nas šetaju na uzicu ,Europa je šu.ak,a mi bi silno u tu guzicu,samo da nas stranci ne nazivaju balkanci,al će nas uvijek držat na distanci.Bolje kroz trnje,bolje,pa nek peče i nek grebe,nego se naguzit i dati svakom da nas je.e.Ovo se i tebe tiče,ovo u tebi viče,pa zar heroji nisu likovi za priče(...)Ne,nisam suviše mlad da načinjem te teme..Ovo je moj trenutak,mogu reći moje vrijeme.Patriot sam,idiot me zove nacionalistom,repam o kraju kojeg volim,a ne o istom,niti sličnom.Niti sličnom ko drugi što nemam ni rime.Drugi nemaju muda reći ni svoje ime.Ja sam ono što mi otac,majka,što će mi bit djeca-ja sam pacifist ogromnoga herca.Kao,repam o ratu,al to više nije đir,pa očito da niste čuli moj apel za mir.Smetam vam ko čir,moje se ime spominje,a to me dira znate di i ko me to opominje,ko me to stavlja na nišan-jer imam tolko respekta da vas sve popišam.Rat je došo i prošo i odno svoje...No ako niste,pogledajte križevi stoje.Nek im je zemlja laka,smrt nikom nije divna,a mnogima je moja "Dođi u Vinkovce" himna.Vama sam samo seljak,dičim se duše proste,ja bar znam ko sam,a vi dal znate ko ste???Zašto ne volim Haag,zašto mi nije drag,zašto ne postoji opis koji bi bio blag.Što mislim o tom gradu baš u globalu,što mislim o tom prekaljenom tribunalu.Što tek mislim o izdaji vlastitih ljudi.Što mislim to i kažem, a ti se usudi.Ima kod nas ljudi,pametnih i poštenih,pošteni nisu pametni,pametni pošteni.Bit ćamo spljošteni od stroja zvanog Europa,čeznemao za njom kao narkoman zbog dopa,ja sam protiv,moj motiv je bit će bolje.Očito trebali smo pustit da nas se kolje...I još reći hvala,vođeni šakom budala,što bi,kao kurva,za Europu se jeftino dala.Nema morala,pitam se gdje postoji,u riječniku stranih riječi zaboravljeno stoji,al mi smo svoji,malo me to i vrijeđa,mi najbolje znamo kako nekom zabit nož u leđa.Evo vam rafal riječi,od njih se probajte branit jer one mnoge znaju i žive sahranit!
Došo sam iz undergrounda,ovakvog sounda,stvorila me urbana vinkovačka banda.Iz garaža,bez staža,poso neću kušat,ja sam razlog zašto vas ljudi ne žele slušat.Bio sam dole,bilo je više onih što me vole,danas je zavisti više nego sam popio Cole.U redu se bojat nečeg što ne možeš pobijediti,al u tom slučaju bi trebo ništa nego vrijediti.Jer ja sam taj koji vam podiže tlak u svakom trenu,i pije krv ko uložak.Rimama teškim ko Žak,na jeziku sam lak,mislite dobiti mene,prije ćete dobit rak.(...) Ovo je moj kvart,moj grad,moj ponos,moj sram,moj jedini način da vam pokažem da znam ko sam i što sam...(...) I di god dođem uvijek srećem prepotentna lica,muzikaše pune sebe ali smiješne poput ptica.A kritičari ko političari zemlju truju,nisu uspjeli u glazbi ali druge pljuju(...)Al me neće srušit stotine njihovih klanova,dok god ima pljeska što proizlazi iz dlanova mojih fanova,ljudi što kupuju albume,jer znaju da sam stvaran a da drugi glume.Nema te sume kojom bi me kupili,jer ja ću se dignut kako god me jako lupili.Kvazi izvođači,mojih nogu otirači,o čem pričate -rekao bih magle prodavači,što mi znači.Vi ne spadate u taj koš,nego razuzdana rulja koja viče: Shorty jooššš. Ovo je moj kvart,moj grad,moj ponos,moj sram...Imam dobar razlog da se borim protiv raznog najjačim što imam,a to znači glazbom,pa je odasvuda crpim,po svim ulicama kupim,al ju u sebi ne trpim,na nju odrepam u grupi. (...)Odma se sto usta otvara čim pisnem,al odma zatvaram sto usta kad mic u ruke stisnem.Nisam klin,neću više biti fin,od danas svaki kurvin sin znat će da je shorty in. Ko nervni plin,kidat ću vam živce,pa kad ne budem u gradu ,možete glumit negativce(...) I to je tako,više nema razlog da bi plako,al padne još koja suza kad čujem da repa svako. ovo je moj kvart,moj grad...(Shorty)
(...) Sve je luk i voda,otkad me donijela roda.Moj se život odvija ko hrpa onih epizoda sapunice,di glume niskobudžetne glumice(..) Od osnovne škole,ostale mi samo brige i pet završenih razreda,za šesti knjige.Učenje mi nikad nije bilo jača strana,pa sam rukom prelistavo one erotskih romana.Sjećanja tih dana,sada slažem sva u prozu,kad sam kući nosio brojeve što stvaraju nervozu. Samo 1,2 i opet 1,2,stari me je znao slomit ooo daaa. (...)Završio sam fax,sad ću prebaciti smjer,zidariju radit,tamo di me drugi žele.Samo da nisam kući,žena mi je gabor,rodila se trudna zato imam djece tabor-nešto kao sabor.Prijavit ću dragu,kad se skine na šta liči,ona treba bit u Haagu.(...)A kad skupim pare,onda ću postat šminker,smanjit spolni organ,promijenit ime ko Inker.Propade mi talent,to mi je najžalije,nisu za me vaservage,lopata i fizikalije.(...) (Shorty)
Ja ne znam šta,šta se to dešava da iz svakih usta uvijek izlazim ja.Neka mi kaže ako neko to zna i nek ne diraju mi sunce što baš nadamnom sjaa.Ravno sa dna,moja je priča baš taa,danas se smijem tome-ha ha ha ha(...)Ova tjeskoba će vas odvest do groba,ko loša roba,jer sad je mojih 5 minuta,moje doba.Ja ne znam šta... (...)Ovakvo je stanje-Shorty se prodo,on piše dječje pjesme,on ne piše ,ko mi,o drogi i životu s ceste.On piše o žitu,on ne opisuje životnu bol(...) On ni ne spominje pištolje nit je išta gangster i na lajava mu usta treba zalijepiti flaster.On nije underground,pa on je komercijala,on je vlasnik jadnog Pola i glupog lokala.Taj je mali šala,pa on je čisti humor(...)
Možda se desi čudo,ludo je ,al tko zna,možda u slijedećem životu ipak budete jaaa...Ja ne znam šta,šta se to dešava da iz svakih usta uvijek izlazim ja.Neka mi kaže ako neko to zna i nek ne diraju mi sunce što baš nadamnom sjaa.Ravno sa dna,moja je priča baš taa,danas se smijem tome-ha ha ha ha.Ljudi mi često govore:Shorty ti si kralj i ponekad mi dođu misli da sam stvarno taj.Jer osim što vidim rivale,vidim i budale kojima bi bilo bolje da stave inicijale,na svoja imena,jer se iza njih krije žena,pa neka zatvore uste više jednom za sva vremena. (...)Ja ne znam šta,šta se to dešava da iz svakih usta uvijek izlazim ja.Neka mi kaže ako neko to zna i nek ne diraju mi sunce što baš nadamnom sjaa.Ravno sa dna,moja je priča baš taa,danas se smijem tome-ha ha ha ha....(Shorty)
Ima li mjesto,kamo bi nesto,kad bi barem život na trenutak presto.Trebam sredstvo za bjegstvo iz ove situacije,navuko sam na sebe svu mržnju nacije.(...) Idemo ljudi,budite ludi,pojačajte nek susjede probudi,ovo što svira,da vam ubije bijes i to u ritmu ove muzike za plees.Klimajte glavom,ako ste samnom,onda ponavljajte moje riječi za mnom,život je kratak,nije nimalo lak,al opet bacite svi ruke u zraaak.Posto sam zvijezda,okupirao sam eter,stat ću kad budem moro pišat kroz kateter.Ruku na srce,mnogi bi to htjeli,kolko živčane,posijedit će ko Ravanelli.(...) "Opet taj shorty"-daa,al istina je ta da bi oni htjeli biti kao jaaa.Ti što me mrze,ne kriju suze jer mi ide bolje nego ikadaaaa. (...) Idemo ljudi...
Osjećam zavist,mogo bi navest,šta se radi i priča,al mi ne da savijest.Mogu odat ko me želi zavest na estradi i ko preko kreveta si karijeru gradi.Al nisam takav igrač,neću bit otkrivač,ovo je divlje more,al sam opak plivač.Ljudi me vole i ja zbilja volim njih,mogu me osjetiti slušajući svaki stih.Pišem pjesme,što imaju učinkovitost.Slušanje mene potiče ovisnost.Pa dok mole Boga i onog što sjedi zdesna,kao utjeha im dođe moja pjesmaa.idemo ljudi,budite ludi... (...)
(Shorty)
Kad igram ,ne gubim,mijenjate me s nekim drugim.Da,ja jesam Shorty ali nisam onaj srbin(...)Repere zezam,od nikoga ne prezam,ko da su svi skupa stigli iz Ulice Sezam.Ipak,svaki moj stih govori da rado bih,bilo kad,bilo gdje borio se protiv svih.To je ko etika,mnogi su replika,rime mi oštre poput noževa od četnika. Koliko sretnika,što samnom dišu,znaju o meni baš sve i kako mi se jaja njišu.(...) Odakle vam ideje,sulude misli,otkud pada vam na pamet da možemo biti isti.Vi nikada niste osjetili moju bol,nemojte me ljutit jer ću vam razotkrit spol. Ne,nisam zgažen,sumnjam da lažem.Trebali bi otić di će biti sve po vašem.I jedno znam,mene nikad nije sram,sve što imam u životu stvorio sam sebi sam. Ruke u zrak,sve koje žele samnom brak,homići spustite ruke il` se jebite u `pak. (...)Kažu: pripazi šta pričaš,odbrojavaju mi sate,al` ih ne pušim pet posto,jer pušim opijate,za Hrvateee...Ja sam uvijek bio za njih,danas dobar s njima da bi sutra mogo pljunut na njih.Stvarno nemate stila, nikad nećete doć do deala,novi as iz novoga špila(...)Još mrzim pandure,zabranit će me kao pjesmu Bobana i Jure.Imao sam dobar dan,i to su mi htjeli sje..t,valjda misle da sam pi...a koju mogu lako je..t. (...) Odakle vam ideje,sulude misli...(Shorty)
znaš,često se pitam čemu sva ova gnjavaža ,kada,sve što god radim uvijek ispadne blamaža.Ovdje,rulja se zgraža dok slušaju moje pjesme,kažu: "Takvo je smeće al nije stiglo sa ceste."(...) Moji su stihovi preslika moje proste duše,nerijetko budu mi okolo vrata uže,al jebe mi se,ja ne idem zakulise,kažem da me čuju pa nek mi nad glavom vise.
I bude dana kad sam baš stvarno bez plana onda,suza je slana,a hip-hop mentalna hrana i, ne izvana,iznutra plačem,to mi je mana (...) (Shorty)
Čini se da je blog malo zapušten..ma...napisat ćemo nešto,samo kad bude ideje...
Pukne me nešto taman da mogu napisat i onda,iz ničega,"nešto" me zaj..e i ne znam šta sam htio pisat.... TRŠTRŠ
CYA
Da,zadnjih dana...tako je kako naslov kaže.....shit,shit `n`shit.Ok,zahladilo je,još 3 tjedna do kraja škole,pa onda Božić(ah taj štimung) Al opet... nekako je sve bezveze...samo sam u k..cu cijelo vrijeme. I ne vidim baš nešto što bi se dalo napravit oko toga.Neke stvari ne mogu izbit iz glave..ne želim...I to je to...Neću više slušat:ma ne opterećuj se! Jer se,ne znam zašto,moram opetrećivat.Ne volim kad imam neriješenih stvari(a neki se trude da mi ih bude napretek).Ne znam...bijes i ogorčenost.....aahhh..da. Lako prouzrokovani,polome me do najmanjeg dijela.Ne znam...samo faza?Može bit,al malo dugo traje.Ne sjećam se kad sam zadnji put bio potpuno zadovoljan....i bez briga(ako izuzmemo faking školu koja završava za 3 tjedna..e da a jesam li reko da završava za 3 tjedna) Znam da se nešto još mora dogodit...al ću ja "propast" do tada.Ne znam šta da radim....sve je monotono...previše...Al ljutnju i to sve..pokušavam prikrit..i mislim da mi ide(pre)dobroMislim da sam po nekim stvarima uspio doživit totalni krah..i srušit neke dojmove drugih o meni(a pritom mislim na jednu situaciju)...ah sranje...ali nije baš tako(ok možda malo je)ali (pre)glupo je ispalo A šta sad...
Eh da je ono doba,dok smo bili mlađi..bez nekih velikih briga..još kad se sjetim božićnog razdoblja(meni najdraže doba godine) iz ranijih godina...doć kući bezbrižno navečer,a vani gusto sniježi..badnjak je...ulična lampa baca narančasto svjetlo na ulicu već pokrivenu snijegom...lampice na prozorima okolnih kuća.Navečer,kad jedina stvar koja osvijetljava sobu su lampice na boru...mir..i..tišina...miris bora po prostoriji...čekanje nove godine sa prijateljima...ah...ta idila...al nije više tako...barem meni.Ko da se sve polako raspada.Što sam stariji sve mi nekako postaje manje zanimljivo i to nije više to...još kad dođu problemi izvana u naše do "maloprije" netaknute umove...sve postane manje važno.....hvala Bogu na uspomenama....Ali tako i onako svemu dođe kraj...Ipak ima dana kad me nešto posebno pere..i moram se ispuhat...a trenutno ne znam otkud bih počeo...bijes,ogorčenost,osveta,ludost,živčanost i sve ostalo u dosegu tih pojmovasad zauzima 90% mene...i ispuhat ću se...obećajem...
Ali u ostalih 10% ima nešto..nešto što me vraća...i što me drži...i znam da to može ispunit i ovih90%...samo kada?? Možda s vremenom.....
nakon dugo vremena(reklo bi se i previše)odlučili smo obnovit blog. +sad imamo još jednog člana Nego...da...moj zadnji post prije uređivanja bio je onaj o Thompsonu i kraju godine(školske,tj.drugog razreda).Čini mi se ko da je dugo prošlo od tada...a i je...isse sad trenutno ne znam o čemu da pišem....ne znam koji mi je kurac u zadnje vrijeme.Naravno,nabrijan sam na sve,imam (pre)kratak fitilj i to posebno za neke jebene (ne)prilike koje me nerviraju tolko da me natjeraju do ruba živčanog sloma..i onda..bum..."ne mi te samo zajebavamo"kažu..."dobar si ti"..da dobar sam...al zašto me onda ne zapadne nešto za tu moju "dobrotu"?U zadnje vrijeme sam otkrio puno novih stvari(naravno nematerijalnih) a to su: da je moj razred jedan od najboljih(3.og2 ili og2,kak oćete)...neznam....nekako mi se čini da smo svi mi(il bar neki)svakim danom,ali i naravno TULUMOM nekako sve bliži i bliži,a pošto smo sad još svjesniji okoline,ne sumnjam da će nam na kraju bit mučno i teško rastat se od svoje ekipe....ja znam da meni (bar malo) hoće...ne znam...evo ko što rekoh mi se opet sjetili...ma ne znam..zbunjeno se opet osjećam,ne znam šta mi je....evo jedan od nas 3 je reko: BEZ FILOZOFIRANJA al moram se ispucat......to nešto....ta hrpetina koju skupljam mora van!Ne znam sve me hoće...al samo ono što ja priželjkujem neće....možda je to samo sad,a možda je tek počelo...ajme ...a to nikako neću...ne znam ......jel problem možda u meni????Heh,sad se ne mogu ničeg sjetit....u zadnje vrijeme..ko da se mijenjam svako malo...al ne mislim po ponašanju(dobro malo i po tome) ali,ne znam-inlajtment možda?Ja bi reko da da. Al opet nedovoljno.....
Ne znam,čini se da nemam puno izbora..sve je fakin monotono....škola,kuća, komp...i tako stalno...jedino što mi pomaže su neki ljudi koje mi je uvijek drago vidjet...i razglabat s njima o svačemu ili ničemu.....pa evo i ti tulumi..stvarno mi je drago što ih ljudi rade...jer nekako..svi postanemo drukčiji...neukočeni kad smo tamo..ne znam šta je to??Kakva pojava?..Isse..ma ne znam ni sam...moram si malo posložit u glavi sve to...valjda će bit u redu...nekim je u genima zapisano da zbog stresa dobiju čir na želucu...a nekima....recimo dermatitis(ozbiljno,ne serem)...ja sam pomalo okružen stresom i živciranjem,al bojim se tih sranja....al samo malo...jer fakat u zadnje vrijeme sama sranja....nikako mira..nikako da legnem u krevet bez nekih briga....uvijek mi se nešto mota po glavi...i zanima me onaj osjećaj kad bi reko sebi:huh super sad idem neopterećeno spavat...mislim da bi bilo puno lakše al čini se da ću morat malo čekat...ne znam....pomozite.....
A evo dojadilo i nama u životu,pa se odlučili zavuć u svoje brloge i ponovno škrabat gluposti na blogu.Šta da vam kažem guramo svi [al ne hvala ne primamo] ,živimo od vikenda do vikenda ko i svi,jedemo spavamo...odjebemo neke prihvatimo nove i tako...i da jebote skoro zaboravih,pridružio nam se i Osakaćeni,naš dugogodišnji ljubimac.Evo i danas je petak,jebote aleluja,traje cijelu vječnost,a opet mislim da ce mi ovaj vikend bit usran ko i prošli pa se baš i ne veselim previše,ma jebe mi se za sve,šta se mene tiče može me i kamion pregazit ispred kuće...da da znam...
Al opet... nekako je sve bezveze...samo sam u k..cu cijelo vrijeme. I ne vidim baš nešto što bi se dalo napravit oko toga.Neke stvari ne mogu izbit iz glave..ne želim...I to je to...Neću više slušat:ma ne opterećuj se! Jer se,ne znam zašto,moram opetrećivat.Ne volim kad imam neriješenih stvari(a neki se trude da mi ih bude napretek).Ne znam...bijes i ogorčenost.....aahhh..da. Lako prouzrokovani,polome me do najmanjeg dijela.Ne znam...samo faza?Može bit,al malo dugo traje.Ne sjećam se kad sam zadnji put bio potpuno zadovoljan....i bez briga(ako izuzmemo faking školu koja završava za 3 tjedna..e da a jesam li reko da završava za 3 tjedna
) Znam da se nešto još mora dogodit...al ću ja "propast" do tada.Ne znam šta da radim....sve je monotono...previše...Al ljutnju i to sve..pokušavam prikrit..i mislim da mi ide(pre)dobro
Mislim da sam po nekim stvarima uspio doživit totalni krah..i srušit neke dojmove drugih o meni(a pritom mislim na jednu situaciju)...ah sranje...ali nije baš tako(ok možda malo je)ali (pre)glupo je ispalo
A šta sad...
sad zauzima 90% mene...i ispuhat ću se...obećajem...
nekako sve bliži i bliži,a pošto smo sad još svjesniji okoline,ne sumnjam da će nam na kraju bit mučno i teško rastat se od svoje ekipe....ja znam da meni (bar malo
